Hronični umor, emotivna otupelost i osećaj besmisla često nisu lenjost — već znaci da telo i psiha sagorevaju. Burnout ne počinje naglo, ali posledice znače ozbiljan pad.

Burnout, poznat i kao sindrom sagorevanja na poslu, više nije rezervisan samo za korporativne kancelarije i medicinske radnike. Danas pogađa i nastavnike, frilensere, studente, roditelje — sve one koji žive u ritmu stalne dostupnosti i nerealnih očekivanja.

Ovaj oblik emocionalne iscrpljenosti razvija se postepeno. Počinje kao običan umor, prerasta u cinizam, a završava osećajem potpune praznine. Ljudi često ignorišu simptome, nazivajući ih „lenjošću“ ili „lošim danima“, dok se zapravo suočavaju s ozbiljnim narušavanjem mentalnog zdravlja.

Najčešći simptomi burn-outa uključuju:

• konstantan umor bez obzira na količinu sna
• gubitak motivacije i inicijative
• osećaj otuđenosti od posla, ljudi ili svakodnevice
• fizičke tegobe bez jasnog uzroka (glavobolje, bolovi u stomaku)
• emocionalna „otupelost“ i bezvoljnost

Za razliku od običnog stresa, koji koji se javlja u talasima i povlači kada situacija prođe, burnout traje i kad se stresna situacija završi. To je glavna razlika koju većina ljudi ne prepoznaje na vreme.

Rešenje nije u instant pauzama, već u temeljnoj prevenciji stresa: jasnim granicama, odmoru bez krivice, redefinisanju odnosa prema poslu i vrednostima koje živimo.

Burnout nije slabost. On je signal tela i psihe da nešto duboko nije u redu — i da je vreme za promenu, a ne samo još jednu motivacionu poruku.