Aktuelno

RE.KreAKTa: povezati stvari koje su ranije izgledale nepovezano

Dr Nataša Simeunović Bajić

U doba pandemije i nove normalnosti na koju se navikavamo, pored zdravstvene i ekonomske krize širom sveta i svih drugih nedaća koje su nas usput zadesile, pokrenuto je i mnoštvo pozitivnih i značajnih inicijativa. Među tim pozitivnim događajima našli su se i formiranje nevladine organizacije za kreativne inicijative – RE.KreAKTa, kao i pokretanje veoma značajnog projekta koji u fokusu ima napuštene i zapuštene javne prostore u Srbiji. Ovom i sličnim aktivnostima u budućnosti baviće se grupa naučnika i stručnjaka koju je okupla docentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, dr Nataša Simeunović Bajić, profesionalono – komunikološkinja, kulturološkinja i predsednica novoosnovanog Društva RE.KreAKTa, – privatno, supruga i majka troje dece, koja – predstavljajući se – ističe da se ponekad ne mogu pobrojati sve uloge koje danas žene imaju u savremenom društvu. Nataša je, uz pomoć nekolicine koleginica i kolega iz srodnih naučnih polja ali i struke, odnosno ljudi koji dele istu ideju, oformila nevladinu organizaciju koja će svoj rad usmeriti na važne, neophodne i kreativne projekte kako bi doprinela razvitku društva u kojem živimo. Na ovakav potez odlučila se iz entuzijazma i optimizma; kao osoba koja veruje u potencijale ljudi, ali i neko ko ima mnogo ideja, uvek snažno vuče napred, motiviše druge i nosi pokretačku energiju. Sve to podvlači pod obrazac žena može sve, koji nije samo porodično uslovljen, već kulturološki i kolektivno. U razgovoru koji smo sa njom vodili, dr Simeunović Bajić govorila je upravo o novoosnovanoj organizaciji i projektu na kojem se trenutno radi.

EPO: Šta je RE.KreAKTa i zbog čega je nastala?

NSB: Iskreno, veoma dugo smo smišljale naziv Društva, jer smo želele da najadekvatnije pokažemo poruku koju sam naziv može nositi. Da, RE znači obnavljanje. Ako idemo napred, gde god da smo krenuli, nećemo moći bez vraćanja u ono pre i bez revitalizovanja, reprezentovanja i rekonceptualizacije skoro svega iz prošlosti. Zašto? Jednostavno, zato što ništa nije nastalo ex nihilo, bez veze sa onim prethodnim. Sve u ovom našem univerzumu je tesno povezano što se vrlo jasno vidi iz trenutne pandemijske krize. A vrlo često smo skloni da zaboravljamo, namerno ili slučajno, kao i mislimo da stvari nisu povezane, da ih možemo istrgnuti iz konteksta, da ih možemo nasilno preoblikovati prema nekakvim lukrativnim ciljevima. Dakle, obnavljamo sve ono što pruža potencijal za obnavljanjem u svakoj oblasti društvenog života. Ali i iz značenja drugih reči u akronimu kao što je kreativnost, akt, tj. delo, akcija, upućuju na ono čime nameravamo da se bavimo.

EPO: Ima li u Srbiji mesta/posla/budućnosti za takvu vrstu NVO?

NSB: Društvo je nastalo u prilično prelomnom istorijskom trenutku: u vreme globalne pandemijske krize. Međutim, to nosi određenu simboliku. I sama 2020. godina je simbolična i baš zato je bilo potrebno da se sada pojavimo u Srbiji, u kojoj ima i dalje dosta problema, što znači i dosta posla. Ako smo odlučili da živimo u zemlji u kojoj smo rođeni, onda želimo i da doprinesemo razvoju i poboljšanju različitih aspekata njene društvene stvarnosti.

 EPO: Kakvi su ciljevi/planovi Društva?

NSB: Pošto smo novi, sada nam je osnovni cilj da se razvijemo, pozicioniramo i budemo medijski vidljivi.

EPO: Ko sve može pristupiti i postati član Društva?

NSB: Društvu mogu pristupiti članovi akademske zajednice, stručnjaci iz različitih oblasti, zainteresovani građani i pojedinci koji žele da se udružuju i sarađuju kako bi na kreativne načine unapredili stupnjeve društvene održivosti i odgovornosti. Želimo u svojim redovima one koji su otvoreni, voljni da iskažu svoju kreativnost, demokratski su orijentisani, ponašaju se prema ekološkim principima i poštuju osnovne postulate primerenog interpersonalnog komuniciranja.

EPO: Kakve aktivnosti i projekti su interesantni za organizaciju kao što je RE.KreAKTa?

NSB: Najšire govoreći, za nas su najinteresantniji projekti iz oblasti kulture, medija i komuniciranja, ali smo otvoreni za sve druge teme koje su društveno odgovorne i prihvatljive. Kako se Društvo bude razvijalo, razvijaće se i teme koje su zanimljive njegovim članovima.

EPO: Re.prostiranje je projekat na kojem Društvo trenutno radi. O čemu je zapravo reč?

NSB: Moram prvo pomenuti jednu od najjednostavnijih definicija kreativnosti. Biti kreativan znači povezati stvari koje su pre toga bile ili izgledale nepovezano. Mi smo ovde prvi povezali teoriju ruskih formalista o automatizovanoj percepciji koja izvorno pripada poetici i semiotici sa arhitektonskim nasleđem koje u našoj zemlji propada. Želimo da ukažemo na to da u Srbiji svakodnevno prolazimo pored javnih prostora i objekata koji su napušteni i zapušteni što zapravo uopšte ne primećujemo, jer smo se navikli na ono što stalno gledamo. Smatramo da prostori nisu nezavisni i otrgnuti. Prostori su deo nas. I mi smo deo prostora. To kakav je prostor, pokazuje kakvi smo mi. Navešću dva primera: jedan je rekonceptualizovan industrijski prostor fabrike čelika sa visokim pećima u Belvalu nadomak glavnog grada u Luksemburgu. Taj prostor je mogao ostati zapušten, ali nije, nego je pretvoren u nešto sasvim novo i lepo zadržavajući simbol same fabrike, koja je zapravo i simbol ujedinjene Evrope. Drugi primer je kod nas napuštena zgrada Beobanke na Zelenom vencu gde je projektanska firma Stattwerk usred betonskog skeleta napravila kancelariju. Dakle, ovo svakako nije prvi od projekata sa ciljem skretanja pažnje javnosti na stepen ruiniranosti takvih prostora i objekata, kao i na, istovremeno, arhitektonsku lepotu i potencijal prenamene. Međutim, sama činjenica da takvih objekata po Srbiji ima nebrojeno mnogo, a ne možemo reći da je baš tako u svakoj zemlji, govori u prilog potrebi da se javnost konstantno animira. Percepcija je automatizovana i to je poželjno promeniti. Iz istog razloga ne primećujemo đubre koje je takođe svuda po Srbiji. Nažalost.

Prostori su deo nas. I mi smo deo prostora. To kakav je prostor, pokazuje kakvi smo mi.

EPO: Šta se može postići po završetku jednog ovakvog projekta?

NSB: Mi trenutno realizujemo prvu fazu ovog projekta i ona se satoji od prikupljanja i objavljivanja fotografija napuštenih i zapuštenih objekata sa osnovnim podacima o njima. Sledeće godine biće objavljena svojevrsna foto-knjiga sastavljena od izabranih fotografija i kratkih objašnjenja na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku koja će biti promovisana uz podršku akademskih stručnjaka iz ovih oblasti i medija. O sledećim fazama se dogovaramo i one će zavisiti od dobijanja grantova. Jedna bi svakako mogla da bude VR ili AR reprostiranje, odnosno ponovno virtuelno davanje značenja i predstavljanje potencijala prenamene ovih objekata, a treća bi recimo mogla da podrazumeva stvarnu prenamenu nekog od tih prostora.

EPO: Da li ljudi koji nisu članovi društva mogu da učestvuju u projektu i ako mogu, na koji način?

NSB: Da, svi građani koji imaju pametne telefone i žele da fotografišu, mogu da nam pošalju svoje fotografije preko formulara koji se nalazi na Fejsbuk stranici https://www.facebook.com/RE.KreAKTa/ ili jednostavno preko e-mail adrese rekreakta@gmail.com.

EPO: Da li projekti kao što je Re.prostiranje mogu recimo, da doprinesu kulturi sećanja jedne zajednice kao što je naša? Imamo li mi kao društvo vremena za takve poduhvate ili ga moramo naći bez obzira na druge poteškoće koje nas pritiskaju? Drugim rečima, zašto su Re.prostiranje i slične akcije važne za nas?     

NSB: Svakakako da mogu. Održanje i prenošenje, s jedne strane, i proizvođenje novih vrednosti, s druge strane, dve su komplementarne dimenzije svake kulture. Zbog toga je vraćanje u prošlost nužan uslov za sadašnji trenutak vrednovanja kao i projekciju budućih planova. Kulturno nasleđe, pa samim tim i kultura sećanja, nisu okrenuti samo ka prošlosti, jer sadašnje generacije, kao i sve buduće dodaju nova značenja već postojećim stvarima. Kao što rekoh na početku, sve je povezano u jednu neprekidnu nit ljudskog stvaralaštva u najširem smislu te reči. Mi vrlo često doživljavamo prošlost kao bojno polje na kome se i dalje sukobljavamo i, nažalost, značenja koja se pridaju određenim delovima kulturnog nasleđa, trpe te negativne posledice. Tako na primer prema socijalističkom nasleđu veći broj uglednih ljudi ima averzivni stav, jer ga gradi na političkoj istoriji Jugoslavije. Međutim, zaboravlja se, da  je ta zemlja postojala, u njoj se živelo, radilo i stvaralo. Sve što je stvoreno pripada kulturnom nasleđu i ne sme se posmatrati isključivo u kontekstu kritičkog odnosa prema političkoj istoriji. To da li mi volimo ili ne volimo Jugoslaviju, da li smatramo da smo kao narod unazađeni zato što smo joj pripadali ili ne, zaista nema suštinske veze sa kulturološkim, estetskim i komunikacionim aspektima spomenika, filmova, svakodnevnih praksi koje su tada nastale. Kada uspemo da se uzdignemo iznad crno-belih polarizacija, uspećemo da razumemo vrednost našeg kulturnog nasleđa iz bilo kog perioda.

Kada uspemo da se uzdignemo iznad crno-belih polarizacija, uspećemo da razumemo vrednost našeg kulturnog nasleđa iz bilo kog perioda.

1 reply »

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.