Aktuelno

Rukovanje u doba korone – da li mu je došao kraj i ima li alternative?

Jedno od pitanja koja su postavljena u vreme kada je pandemija virusa korona počela da uzima maha bilo je kako ćemo jedni druge ubuduće pozdravljati prilikom susreta. Zagrljaji i poljupci tada su odloženi na neodređeno, dok smo u čekanju da nam vreme da precizne odgovore više-manje to učinili i sa rukovanjem, premda je u pitanju najpopularniji vid pozdrava u našoj (dojučerašnjoj) svakodnevici i, kao takav, delovao gotovo neiskorenjiv i nezamenljiv.

Sa distance od nekoliko meseci u kojima se mnogo toga saznalo (a ipak i dalje nedovoljno), moguće je postaviti nekoliko pitanja: Da li nam je uopšte neophodan fizički kontakt da bismo iskazali poštovanje prema onima koje susrećemo? Ako nije, postoje li lepši načini da to učinimo od (neretko) kurtoaznog pozdrava dlanovima? Naposletku, ako klasičan pozdrav rukovanjem odlazi u istoriju, nije zgoreg podsetiti se gde je začetak te istorije.

I potpuni laici o ovoj temi verovatno su tokom života čuli da je on kroz povest predstavljao simbol mira ili makar primirja, a da je kao vrsta svakodnevnog pozdrava zaživeo znatno kasnije. Etnolozi veruju da je rukovanje staro nekoliko hiljada godina i da su njime ratnici pokazivali suparničkoj strani da ne drže oružje, dok se trešenje rukom vezuje za proveru ima li protivnik neko skriveno oružje u rukavu. Jedno od alternativnih verovanja je da čak i kada bi se ratnici susreli sa suparnicima sa npr. mačem u rukama, morali bi da ga prebace u levu ruku kako bi se rukovali (pretpostavljajući da su borci u ratu mahom koristili desnu, naravno). Analizirajući pravila modernog sportskog mačevanja, ova teorija bi verovatno pala u vodu, budući da takmičari jedan drugog pozdravljaju stiskom leve ruke, i dalje držeći oružje u desnoj.

fencing-20
Rukovanje posle borbe u sportskom mačevanju. Foto: Flickr/leopoldo de castro

Istorija beleži prve prikaze rukovanja još iz doba Asirskog carstva, kao i na starogrčkim vazama, nadgrobnim spomenicima i kamenim pločama, dok mu se tragovi u književnosti pronalaze još u „Ilijadi“ i „Odiseji“. U Starom Rimu predstavljao je simbol prijateljstva i lojalnosti, dok se veruje da je u širu „upotrebu“ rukovanje kakvim ga danas znamo ušlo krajem 17. i početkom 18. veka zahvaljujući hrišćanskom redu poznatom kao Kvekeri, navodi National Geographic. Poznati po egalističkom pristupu, verovali su da je rukovanje primereniji pozdrav od dotadašnjeg naklona ili skidanja šešira. Od tada je dobila najširu moguću primenu i postala univerzalan pozdrav u najvećem delu čovečanstva kakvim ga danas znamo, dok su neki među njima ušli u anale i većinu istorijskih čitanki, poput „trojnog“ rukovanja Trumana, Staljina i Čerčila na Potsdamskoj konferenciji jula 1945. godine, kojim je najavljen potpun završetak Drugog svetskog rata.

Međutim, stroge mere u suzbijanju širenja virusa korona u nekim delovima sveta uticale su da ovaj običaj u 2020. gotovo potpuno iščezne iz upotrebe (ili makar dok pandemija sasvim ne utihne). Budući da je u pitanju jedan od najčešćih načina prenošenja virusa, ljudski život prirodno je shvaćen kao značajniji od običaja koje smo godinama nosili, koji su deo folklora, kulturnog miljea i ustaljenih normi društvenog ponašanja.

Odlazi li u istoriju: Klasično rukovanje kakvo nam je vekovima poznato

Uvodne nedelje pandemije iznedrile su neke nove pozdrave poput tzv. Vuhan pozdrava stopalima (dobio naziv po mestu u kojem je počela epidemija virusa korona) ili prilično hladnog pozdrava laktovima koji je koristila većina svetskih lidera prilikom međusobnih susreta, te nesumnjivo nedovoljno bezbednim pozdravom pesnicama. Ipak, i u takvom stanju stvari moguće je pribeći nekim alternativama, koje su po mnogo čemu „srećnija“, pa i uzvišenija rešenja od prostog stiska ruke. Diljem planete rukovanje nije bila jedina vrsta pozdrava ni pre pandemije kovida 19, pa nema razloga da se neka od njih ne uzmu makar u razmatranje, a zašto ne i da postanu novi obrazac socijalno-odgovornog delovanja. Tu se pre svega misli na lokalne i nacionalne običaje određenih svetskih kultura.

Možda je japanski dubok naklon previše za širok konsenzus po ovom pitanju, ali ne ukazuje li običaj blagog naklona prilikom susreta kakav je nekad upražnjavan čak i u zapadnoj civilizaciji veće poštovanje prema sagovorniku nego neprirodno „kucanje“ laktovima? Ili stavljanje ruke na srce uz blagi naklon? Ili možda u južnoj i jugoistočnoj Aziji (pre svega u oblastima sa jakim uticajem hinduizma) široko rasprostranjen „namaste“ običaj pozdravljanja sklopljenim dlanovima u nivou grudi?

Bilo kako bilo, vreme i ljudske sposobnosti o prilagodljivosti na novonastale okolnostima daće svoj sud po ovom pitanju. Nesumnjivo je da će trenutno stanje stvari još neko vreme potrajati, a čovečanstvu ostaje da do pronalaska vakcine nastavi da testira opravdanost za širok konsenzus po pitanju (ne)spremnosti na društveno odgovorno ponašanje.

Sve(t) je u našim rukama. Pitanje je samo hoćemo li ih koristiti.

Categories: Aktuelno, Kultura, Svet

Tagged as:

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.