Aktuelno

„Kultura otkazivanja“ – toksičan fenomen digitalnog doba

Kultura otkazivanja ili cancel culture predstavlja brisanje ili zabranu ličnosti i dela koja su po nekoga uvredljiva i neprihvatljiva. Ovaj izraz ima uglavnom negativne konotacije i obično se koristi u raspravama o slobodi govora i cenzuri. Uticaj ovog fenomena na savremeno doba je izuzetno velik. Ova praksa popularna je na društvenim mrežama, gde se osoba ili kompanija često izdvoje zato što su rekli ili uradili nešto što se smatra uvredljivim ili neprihvatljivim. Ljudi potom povuku podršku prekršiocu ili ga drugim rečima „otkažu“. Kulturu otkazivanja neki opisuju i kao onlajn sramoćenje drugih, ali ovaj fenomen se takođe odnosi i na brendove, filmove, jednom rečju obuhvata sve aspekte naših života.

Ideja da se osoba može „otkazati“, drugim rečima blokirati i sprečiti je da ima istaknutu poziciju u javnosti ili karijeru postala je česta tema raznih polemika. Poznati obrazac i ideja o otkazivanju nekoga može izgledati ovako: kada poznata odnosno javna ličnost čini ili govori nešto uvredljivo, onda dolazi do reakcije javnosti, koju često podstiču mediji i društvene mreže.

Na pitanje da li kultura otkazivanja ima pozitivno ili negativno značenje možemo pronaći mnoštvo različitih mišljenja. S jedne strane demokratizacija i sloboda govora navode se kao razlog protiv. Naime, direktno se nasrće na osobu samo zbog neslaganja s njenim mišljenjem. Ne možemo naići na razumevanje, već stvaramo još dublje razlike. S druge strane, one pozitivne, nečije štetno ponašanje i govor mržnje, koji bi inače prošli neopaženo i bez ikakvih posledica, sad su pod „lupom“.

Primeri kulture otkazivanja poslednjih godina su brojni poput brisanje scene iz filma Prohujalo s vihorom, otkazivanje crtanog junaka Pepea Le Tvora, zabrane rada i poništavanje nagrada javnih ličnosti optuženih za seksualno zlostavljanje, onlajn linč i drugo.

Pepe Le Tvor optužen da normalizuje čin silovanja

Čuveni crtani lik iz Francuske, animirani tvor, koji je glumio u prvom delu filma Svemirski basket, trebalo je se pojavi u novom filmu u jednoj sceni sa glumicom Gris Santo, koja je snimljena još 2019. godine. Ipak, do toga nije došlo, zato što je, kako tvrdi kolumnista Njujork Tajmsa Čarls M. Blou, njegov lik „normalizovao kulturu silovanja“, piše Deadline.

Pepe Le Tvor u jednoj sceni navodno pokušava da poljubi Gris u ruku, ali umesto toga dobija šamar i biva ispolivan pićem. U istom filmu, postoji još jedan primer kulture otkazivanja. Naime, odlučeno je da zečici Loli, koja se pojavljuje i u prvom delu, budu smanjene grudi, a razlog takve odluke je potreba da ne izgleda provokativno.

Prohujalo s vihorom zabranjen jer romantizuje rasizam i ropstvo

Kultni film Prohujalo s vihorom Viktora Fleminga iz 1939. godine izbačen je sa spiska američke striming platforme HBO Maks, zbog „romantizacije rasizma i užasa ropstva“.

Jedan od najvećih filmova svih vremena, uvek je bio na meti kritičara zbog načina na koji su predstavljeni ropstvo i Afroamerikanci.

Šeron Osborn napustila je emisiju nakon burne debate o rasizmu

Američka televizijska ličnost Šeron Osborn napustila je emisiju The Talk nakon svađe o razizmu. Šeron je branila voditelja Pirsa Morgana zbog njegovih kritika na račun intervjua koji je dala Megan Merkl, vojvotkinja od Saseksa.

To je dovelo do sukoba sa voditeljkom Šeril Andervud, koja je optužila Osbornovu za davanje potvrde rasističkim stavovima. Televizijska mreža CBS je sprovela istragu dok je emitovala The Talk i kako kažu, događaji iz ove emisije uznemirili su sve uključene, kao i publiku koja je program gledala kod kuće.

Da li kultura otkazivanja preti da postane nova vrsta spaljivanja veštica?

Nekih 150 pisaca, akademika i aktivista, uključujući svetski poznate autore poput Dž. K. Rouling, Salman Ruždi, Noam Čomski i Margaret Atvud, nedavno su potpisali otvoreno pismo objavljeno u magazinu Harper bazar osudivši kulturu otkazivanja i ograničavanje rasprave. Oni priznaju da društvene mreže imaju izvesnu snagu kada treba da se dođe do pozitivnih promena, ali je rizik po cenu otvorene rasprave je prevelik. U pismu se ističe da porast javnog sramoćenja i zaslepljena moralna isključivost nisu korisni po pravičnost ili diskusiju.