Opera Gallery u Dubaiju predstavila je izložbu “Future Mosaic” kontroverznog savremenog umetnika Šeparda Ferija, koja je za posetioce otvorena od ponedeljka 15. Marta i sadrži 150 dela, kako novijih, tako i već poznatih slika i motiva iz umetnikovog širokog stvaralačkog opusa. Ferijeva izložba u najvećem gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, prva je ne samo u zemlji već i regionu.

Šepard Feri je svetski priznati američki umetnik poznat po aktivističkom street art-u i umetničkim radovima kao što su: Hope poster i portreti pod nazivom We The People. Feri je umetnik poznat po pomeranju granica, stvaranju šokanthih slika i upotrebi svoje umetnosti za širenje svesti o socijalnoj pravdi , humanitarnim pitanjima i ekološkim porukama.

Obeležavajući svoj prvi dolazak na Bliski istok, umetnik je naslikao i mural u dizajnerskom kvartu D3 u Dubaiju. Mural pod nazivom Rise Above Peace Fingers se sastoji slika oslikana na dva velika zida okrenuta jedan ka drugom. Jedna strana prikazuje cvetove kamelija i golubicu, dok je na suprotnom zidu motiv prstiju koji gestikulira znak mira, dok pesnica drži četkicu za farbanje sa cvetom na vrhu kista.

Feri priznajeda nema mnogo znanja o gradu, odnosno regionu, te je ovu priliku iskoristio da poseti Dubai. “Čim sam čuo da ovde imaju galeriju, izrazio sam želju da tu izlažem. Nisam poznavalac arapskue kulture i islama, ali sam otvorenog uma i ovde sam da učim”, rekao je on u jednom od intervjua.

Ideja tolerancije i kulturnog prihvatanja je važna za Ferija. “Nije važno da li govorite engleski, arapski, nemački, kineski, vi ćete razumeti moja dela. Ona ne govori ništa o religiji, polu ili nacionalnosti, to su univerzalne ideje koje mogu da odnesem bilo gde.” , dodao je on. Feri takođe priznaje da često dolazi do autocenzure kada razmišlja o poruci koju pokušava da pošalje svojim umetničkim delima.

Izložba Future Mosaic obećava da će biti više od kolekcije pojedinačnih umetničkih dela, već kolektivni mozaik jedinstvenih konceptualno srodnih komada koji, prema njegovim rečima idu “izvan medijuma i konteksta”.