U istom danu, građani Rumunije, Poljske i Portugala izlaze na izbore, odlučujući o lokalnim, regionalnim i parlamentarnim pitanjima. Ishodi glasanja biće važan pokazatelj političkog raspoloženja uoči evropskih izbora zakazanih za jun.

Građani tri evropske zemlje – Rumunije, Poljske i Portugala – izlaze danas na birališta, čime ova nedelja dobija neformalni naziv „super izborna nedelja“. Iako se glasanje odvija u različitim političkim kontekstima, zajednička im je uloga u oblikovanju buduće političke slike Evrope pred izbore za Evropski parlament zakazane za jun.

U Rumuniji se održava drugi krug predsedničkih izbora, nakon što u prvom krugu nijedan kandidat nije osvojio apsolutnu većinu. Glavni protivkandidati su lider nacionalističke partije AUR, George Simion, i kandidat proevropskog centra, Nicușor Dan. Kampanja je protekla u atmosferi pojačane političke mobilizacije, uz visoku medijsku vidljivost obe strane. Jedna od stranaka koja beleži značajnu pažnju javnosti je upravo AUR, čiji lider ističe teme nacionalnog identiteta i suvereniteta. Očekuje se visoka izlaznost, a rezultati bi mogli da ukažu na promene u političkoj dinamici pred parlamentarne izbore zakazane za kasniji deo godine.

Poljska danas prolazi kroz prvi izborni ciklus nakon formiranja nove vlade Donalda Tuska. Koalicija okupljena oko Građanske platforme ima priliku da kroz regionalne i lokalne izbore potvrdi ili izgubi deo podrške koju je osvojila na nacionalnim izborima. Tokom kampanje, teme su bile usmerene ka pitanjima infrastrukture, obrazovanja i organizacije lokalne uprave.

U Portugalu se održavaju parlamentarni izbori raspisani nakon ostavke prethodne vlade. Socijalistička partija ulazi u trku sa ciljem da osvoji većinu, dok opozicione snage beleže povećanu vidljivost u kampanji. Među najčešće pominjanim temama su stanje ekonomije, zapošljavanje i pitanja vezana za migracionu politiku.

Iako su reč o izborima unutar nacionalnih granica, ishod današnjeg glasanja posmatra se i u širem kontekstu – kao signal pred evropske izbore koji bi mogli doneti značajan pomak u balansu snaga unutar Evropske unije. Evropske institucije s pažnjom prate tonove kampanja i rezultate glasanja, u pokušaju da procene da li Evropa klizi ka daljoj polarizaciji ili se vraća umerenom centru.