Iako se ne izučava sistematski, emocionalna pismenost utiče na kvalitet komunikacije i odnosa u svim sferama života – od porodice do poslovnog okruženja.

Emocionalna pismenost obuhvata sposobnost prepoznavanja, razumevanja i izražavanja emocija, kako sopstvenih, tako i tuđih i predstavlja jednu od najvažnijih društvenih veština. Iako termin često deluje kao deo popularne psihologije, njegova primena je konkretna i svakodnevna – u porodici, na poslu, u školi, u prijateljstvima i u javnom prostoru.

Za razliku od formalnog obrazovanja, koje daje prednost racionalnom znanju, emocionalna pismenost razvija se neujednačeno – kroz lična iskustva, konflikte, povratne informacije i u najboljem slučaju, kroz kvalitetne uzore. Obrazovni sistemi je najčešće zanemaruju, što dovodi do toga da brojni odrasli ljudi teško razlikuju svoje emocije, još teže ih izražavaju, a često ih projektuju na druge. Nedostatak emocionalne pismenosti prepoznaje se u svakodnevnoj interakciji – u nemogućnosti da se izrazi neslaganje bez optuživanja, u izbegavanju konflikta do tačke pucanja, u prebacivanju krivice umesto preuzimanja odgovornosti. Nepoverenje, nerazumevanje i prekinuti odnosi češće su posledica emocionalne konfuzije nego racionalnog neslaganja.

Emocionalna pismenost nije isto što i samopouzdanje, niti je sinonim za kontrolu impulsa. Ona podrazumeva prepoznavanje sopstvenih emocija u trenutku kada nastaju, razumevanje njihovih uzroka, mogućnost da se izraze bez agresije, ali i sposobnost da se u tuđim reakcijama prepoznaju emocije iza reči ili tišine.

Bez ovih veština teško je uspostaviti stabilne odnose, doneti promišljene odluke, sačuvati mentalno zdravlje ili razumeti sebe i druge u kriznim okolnostima. Iako se retko izgovara eksplicitno, emocionalna pismenost je ono što razlikuje zdravu komunikaciju od manipulacije, razumevanje od osude, i podršku od pretnje. Uprkos tome, ostaje potisnuta u pozadini, kao veština koju se podrazumeva, a ne razvija. A zapravo, njen nedostatak je sve češći uzrok nesporazuma i društvenih tenzija. Emocije nisu ni privatna stvar ni slabost – one su materijal svakog odnosa. I što ih bolje poznajemo, to su odnosi čvršći i društvo zdravije.