U gradovima širom Srbije vazduh je često opasan po zdravlje, ali mere ostaju simbolične. Dok sistem ćuti, građani sve češće dišu na svoj rizik.

Prva polovina 2025. godine u Srbiji obeležena je alarmantnim nivoima zagađenja vazduha. U gradovima poput Beograda, Niša, Novog Sada i Pančeva, indeks kvaliteta vazduha često prelazi granice označene kao „opasne“ za zdravlje, prema podacima sa mernih stanica. Ova situacija nije nova, ali postaje sve ozbiljnija, sa sve češćim upozorenjima stručnjaka o dugoročnim posledicama po zdravlje stanovništva.

Zagađenje vazduha u Srbiji potiče iz različitih izvora: saobraćaja, industrijskih postrojenja, individualnih ložišta i termoelektrana. Nedostatak efikasnih mera kontrole emisija i zastareli sistemi grejanja dodatno pogoršavaju situaciju. Iako su doneti određeni zakoni i propisi, njihova primena često izostaje, a kazne za prekršioce su retke i bez ozbiljnog uticaja.

Građani su sve više svesni problema, što se ogleda u porastu broja ekoloških protesta i inicijativa koje zahtevaju konkretnu akciju od strane vlasti. Međutim, bez sistemskih promena i ulaganja u infrastrukturu za smanjenje zagađenja, ovi napori ostaju ograničeni. Iako su razlozi zagađenja poznati i prisutni godinama, izostaje koordinisana analiza efekata postojećih mera i procena troškova njihovog sprovođenja. Javnost ima pristup podacima o kvalitetu vazduha, ali nema uvid u to ko tačno snosi odgovornost i u kom roku su predviđene promene. Bez toga, problem ostaje u domenu saopštenja, ne rešenja.